Publicité
SMANJENJE TEŽINE, ISHRANA I KRUŽNI TRENING
Da biste oslabili, da biste do li u optimalnu formu i imali maksimalan uspeh Va eg fitnes programa,
potrebno je da pored redovnog ve banja i pravilna ishrana. Dole su date neke informacije i saveti na
ovu temu.
SMANJENJE TEŽINE
Ishrana zana ajan uticaj na zdravlje, fizi ku spremu, kondiciju i ose aj zadovoljstva. Najve i gresi u
ishrani su prekomeno uno enje:
• kalorija
• masti (npr. okolada)
• e era (npr. slatki i)
• soli
• alkohola
Prekomerna te ina mo e da pospe i nastanak nekih bolesti (pre svega kardio-vaskularnog sistema
i zglobova), a mo e i da smanji kondiciju u sportskim aktivnostima i svakodnevici. Pravilno dozirana
kombinacija sportskih aktivnosti i promena u ishrani mo e da spre i nastanak ovih problema. Nijedna
od ovih mera sama po sebi ne e doneti dugoro ni uspeh.
Kao mera energije u ishrani koristi se termin kilokalorija (kcal). Za o uvanje telesne toplote i normalne
telesne funkcije tro i se energija. U uobi ajenoj svakodnevici, kada telo nije izlo eno nekom velikom
optere enju, mu karac sagoreva od 2200 do 2300 kcal dnevno, a ena oko 2000 kcal. Podatke o koli ini
kalorija na i ete na pakovanjima proizvoda namirnica koje kupujete.
Osoba gubi na telesnoj te ini onda kada unosi manje kcal dnevno nego to potro i.
ISHRANA
Kako biste ostvarili eljeni uspeh u ve banju, trebali biste da se pridr avate slede ih ograni enja u
ishrani:
PRILAGOĐAVANJE ISHRANE POTREBAMA
Sportska aktivnost u razli itim odnosima tro i kalorije i hranljive materije. este ve be izdr ljivosti prazne
rezerve ugljenih hidrata, koje treba popuniti nakon treninga. Za to je najbolje uzimati namirnice bogate
ugljenim hidratima kao npr. krompir, pirina i testenina.
Pri treningu sa fokusom na sagorevanje masti, za osobe koje ele da smr aju, sahoravenje ugljenih
hidrata je manje. Ja anje (posebno izgradnja mi i a) tra i ve i unos belan evina. To se pokriva ve im
unosom nemasnog mesa, ribe, mleka i mle nih prerađevina (kvark, jogurt) i belan evinama bogatih
mahunarki (npr. pasulj).
REDUKCIJA UNOSA ŽIVOTINJSKIH MASTI NASPRAM BILJNIH MASTI
Unos ivotinjskih masti, a posebno zasi enih masnih kiselina (npr. ko tane sr i, kobasica, pavlake)
e u initi da Vam poraste nivo holesterola u krvi a samim tim dovodi do pove anja rizika po zdravlje.
Nastanak raznih bolesti kao arteroskleroza (su enje krvnih sudova), kamena u u ili gojaznosti se ovim
samo pospe uje. U osnovi biste treballi da biljne masti kao ulje od soje, maslinovo, suncokretovo i ulje
od uljane repice, koristite vi e nego ivotinjeske masti kao mast za pe enje i puter.
OGRANIČENJE UŽIVANJA U ŠEĆERU I SLATKIŠIMA
Zamenite poslasticu povremeno sa vo em.
335
EN
DE
FR
SV
ES
IT
NL
NO
DA
FI
RU
PL
CS
HU
SK
UK
SL
EL
HR
BS
SR
BG
RO
TR
KO
AR
www.energetics.eu
Publicité
