Würth MIG 180-5S Mode D'emploi Original page 342

6.4 Zavarivanje sa više prolaza
Sučeoni varni šavovi. Kada se prave sučeoni
šavovi na debljim materijalima, morate da pripremite
ivice materijala koji se spajaju tako što ćete izbrusiti
kosinu na ivici jednog ili oba dela metala koji se
spajaju. Kada se to uradi, pravi se „V" urez između dva
dela metala koji će morati da se zatvore zavarivanjem.
U većini slučajeva, više prolaza ili šavova mora da se
položi u spoj da bi se zatvorio „V" urez.
Polaganje više šavova u isti varni šav je poznato kao
zavarivanje u više prolaza.
Slika J na stranici 9 prikazuje niz za polaganje
šavova sa više prolaza u jedan „V" sučeoni šav.
NAPOMENA:
Prilikom korišćenja samozaštitne žice sa
zaštitnim praškom, veoma je važno da se
detaljno ostruže i izbrusi šljaka sa završenog varnog
šava pre nego što se uradi sledeći sloj inače će
sledeći sloj biti lošeg kvaliteta.
Ugaoni varni šavovi. Većina ugaonih varnih
šavova, na metalima umerene do velike debljine,
zahtevaju var sa više prolaza da bi se napravio
snažan spoj. Ilustracija na slici K na stranici 9
pokazuje redosled polaganja više slojeva varnog
šava u preklopni ugaoni šav (a) i T ugaoni šav (b).
6.5 Tačkasto zavarivanje
Postoje tri načina tačkastog zavarivanja: progorevanje,
bušenje i popunjavanje i preklopni tačkasti tip. Svaki
način ima prednosti i mane u zavisnosti od određene
primene, kao i ličnih preferenci.
Metod progorevanja zavaruje dva preklopljena
dela metala tako što progoreva kroz gornji
deo u donji deo. Prilikom korišćenja metoda
progorevanja, veći prečnici žice obično imaju bolje
rezultate od manjih prečnika. Prečnik žice koji obično
ima najbolje rezultate, koristeći metod progorevanja,
su samozaštitne žice ispunjene zaštitnim praškom
debljine od 0,9 mm. Ne koristite samozaštitne žice
sa ispunjene zaštitnim praškom debljine 0,75 mm
kada primenjujete metod progorevanja osim ako je
metal VEOMA tanak ili je prihvatljivo prekomerno
nagomilavanje metala za ispunu i minimalna
penetracija. Uvek izaberite VISOKO podešavanje
toplote sa metodom progorevanja i podesite brzinu
žice pre pravljenja tačkastih varova.
(pogledajte sliku L (a) na stranici 9)
Metod bušenja i popunjavanja proizvodi
var sa skoro završnim izgledom metode zavarivanja
u tri tačke. U ovom metodu, probija se rupa ili buši
u gornji deo metala i luk se usmerava kroz otvor da
bi se izvršila penetracija u donji deo. Dozvoljeno je
342
da tečni metal ispuni otvor čime tačkasti var postaje
gladak i ujednačen sa uspostavljenom površinom
vara na gornjem delu. Izaberite pravi prečnik žice,
podešavanje toplote i podesite brzinu žice kao da
zavarujete materijal iste debljine sa rednim šavom.
(pogledajte sliku L (b) na stranici 9)
Preklopni tačkasti metod usmerava luk
zavarivanja da prodre kroz donji i gornji deo
istovremeno, sa svake strane preklopnog šava spoja.
Izaberite pravi prečnik žice, podešavanje toplote i
podesite brzinu žice kao da zavarujete materijal iste
debljine sa rednim šavom.
(pogledajte sliku L (c) na stranici 9)
6.6 Uputstva za tačkasto zavarivanje
1. Izaberite prečnik žice i podešavanje toplote koji
su prethodno preporučeni za metod tačkastog
zavarivanja koje nameravate da koristite.
2. Podesite brzinu žice kao da ćete raditi redni var.
3. Držite mlaznicu gorionika u potpunosti normalan u
odnosu na radni deo i na udaljenosti od oko 6 mm.
4. Povucite prekidač na gorioniku i otpustite ga
kada bude izgledalo da je dostignuta željena
penetracija.
5. Uradite probne tačkaste varove na ostacima
metala sa različitim vremenom držanja prekidača
dok ne postignete željeni tačkasti var.
6. Napravite tačkaste varove na stvarnom radnom
delu na željenim mestima.
7. Elektroda
Elektroda za zavarivanje je šipka prekrivena slojem
fluksnog sredstva. Prilikom zavarivanja, električna
struja teče između elektrode (šipke) i uzemljenog
metalnog radnog dela. Intenzivna toplota
električnog luka između šipke i uzemljenog metala
topi elektrodu i fluksno sredstvo.
8. Izbor ispravne elektrode
Ne postoji zlatno pravilo za određivanje tačne
elektrode ili podešavanja toplote koji su neophodni
za svaku pojedinačnu situaciju. Tip i debljina
metala, kao i položaj radnog dela određuju tip
elektrode i količinu toplote koji su potrebni tokom
procesa zavarivanja. Teži i deblji metali zahtevaju
veću amperažu. Najbolje je da vežbate varove na
ostacima metala koji se podudaraju sa metalom na
kom nameravate da radite da biste odredili tačno
podešavanje toplote, kao i pravi izbor elektrode.
Pratite sledeće savete koji će vam pomoći u
rešavanju problema da biste utvrdili da li koristite
ispravnu elektrodu.